Испоставило се да је заиста било вредно тога да деца одвоје време да заиста размисле о овоме. Управо због тога пројекат "fuxundkauz" из Хамбурга – утемељен у културном образовању и финансиран од стране Савезне агенције за грађанско образовање – отпутовао је у Салцгитер, где је током четири јутра циљ био да се ангажује ученике петог и шестог разреда у Реалшули да разговарају, филозофирају заједно и дискутују о теми идентитета.

"Фуксундкауз", воде њене оснивачице, Мириам Холцапфел и Стефани Сегатц, које су – наоружане мноштвом идеја, мисли и питања, флипчартом и, не на последњем месту, сопственим шарено илустрованим часописом пројекта "филофукс" – са нестрпљењем ишчекивале да виде како ће деца реаговати на њихове "радионице размишљања" и шта ће из њих извући.

Ако "филозофирање" пре свега значи "жељу за знањем", усвајање различитих перспектива и покретање ума, онда има смисла почети са нечим веома конкретним: Зато су деца – чим су се сместила на своја места – замољена да поново устану, насумично шетају по просторији и затим седну на другу столицу од оне на којој су раније седела.

"Сећате ли се ко је пре тога седео овде?", упитао је затим ученике "fuxundkauz". Дозволили су деци да по реду деле шта знају о другој особи и шта мисле да би други требало да знају о њима. Њихове мисли су визуелно забележене на флипчарту, па је ускоро постало јасно: свака особа се састоји од многих различитих аспеката, од којих су само неки можда препознатљиви на први поглед. Да ли је Утку јединче? Да ли је Алма добра у математици? Да ли и други такође мисле да је она "смешна" и да ли се то поклапа са њиховом сопственом перцепцијом? Да ли је неко други прилично стидљив? Да ли изненада откривате да имате исти рођендан? Да ли је важно које хобије имате или шта поседујете? Да ли је важно којој религији припадате? Да ли Лорена има омиљену животињу, и да ли је Филипа добра у објашњавању ствари?

Међутим, након тога, двоје говорника било је заинтересовано за друго питање: "Да ли мислите да је важно знати нешто једни о другима?", упитали су групу. Пре тога је свако дете од њих добило три гласачке картице – означене као "Да", "Не" и "???". Уосталом, не свако питање има један "правилан" одговор, и понекад се једини разуман одговор чини да је "Још не знам" или "неодлучан".

Ипак, већина гласачких картица у овој првој рунди гласања међу ученицима петог разреда показала је "Да". "Зашто?", упитао је један од говорника и добио сасвим разумљив одговор: "Сви смо овде нови и ако желимо да будемо пријатељи, морамо мало да се упознамо." Даље дискусије и рунде брзих питања откривају да од особе до особе варира колико желе да други знају о њима и, обрнуто, колико желе да сазнају о другима, и да постоје ствари које би радије поделили само са некима.

Ово је био "резултат" са којим су се сви могли лако сложити и који су сви прихватили.

Након кратке паузе – јер интензивно размишљање може бити прилично исцрпљујуће – прешли смо на часопис "филофукс". Конкретније, са првим бројем, који се бави управо овим огромним, сложеним појмом "идентитета" – другим речима, "шта те чини особом каква јеси" – из твоје сопствене перспективе, која није нужно иста као што те други виде. Нити то мора да буде тако, јер баш као што се свет непрестано мења, мало је вероватно да ћемо и ми остати потпуно исти као некада. А барем у машти можемо да погледамо у будућност и замислимо где или како бисмо једног дана желели да будемо.

Чак и док су истраживали како би могла да изгледа њихова "грбска животиња", постало је јасно, на пример, колико се различитим и разноликим начинима могу испреплитати нечије сопствене мотивације, преференције, очекивања или асоцијације: Из часописа је лав са сјајном гривом привукао пажњу фасилитатора, који су током ове креативне фазе поново издвојили време да разговарају са сваким дететом појединачно. Овај "краљ звери" затим се појављивао још чешће, овде нацртан, тамо описан. Други су изабрали пса или мачку, једноставно зато што толико воле те животиње или им приписују особине са којима се могу поистоветити. Али један дечак је такође изабрао паука за своју хералдичку животињу и нацртао га у свом свеску – и он је такође размишљао о томе: "То је веома мала и корисна животиња", и стога, по његовом мишљењу, вредна помена.

Нека деца су већ преврнула даље странице: "Да ли си посебан?" или "Како се сналазиш са другима?", читала су на наредним шарено отштампаним страницама, на пример. "Да ли си своје окружење?" или чак "… где желиш да идеш?", питао је "филофукс" на другом месту. И на крају, чак је и сам приручник желео да се преокрене, јер овај ток мисли може бити прилично откривајући у погледу сопственог става: "Да ли те други виде онако како ти видиш њих?"

Као и у претходним дискусионим сесијама, детаљно истраживање помоћу часописа у целини је сугерисало једну ствар: учење више и константно откривање нових ствари о себи може бити права авантура и важно је за то да би се човек непрестано оријентисао у свету који је подложан многим процесима промена. Дакле, на ово питање свакако неће бити одговора на последњој страници часописа "филофукс", коју је сваки ученик попунио појединачно – јер то никако није место где се стиже до "краја својих мисли" – напротив!

С друге стране, трајање "радионице о размишљању" је нужно ограничено – и тако је, након по 90 минута постављања питања, разговора и заједничког филозофирања, било време да одељења која су учествовала извуку први кратки закључак: "Како сте провели протеклих сат и по?", водитељи су желели да знају, и пажљиво и са отвореним умом су слушали шта су деца сматрала "добрим, али можда и не тако добрим". С друге стране, било је и повратних информација које су јасно одражавале позитивну атмосферу дискусија и биле су подједнако очигледне у укупном прегледу недеље: И за Мириам Холцапфел и Стефани Сегатц, посета Емил-Ланген-Реалшуле и размена идеја са културно разноликим ученицима била је импресивно искуство на које са задовољством гледају.

Серија догађаја одржаних од 7. до 10. од 7. до 10. новембра 2023. године у Емил-Ланген-Реалшуле у Солзгитеру, пројекат "fuxundkauz", финансиран од стране Савезне агенције за грађанско образовање, организован је локално и спроведен од стране Канцеларије за књижевност при Одељењу за културне услуге града Солзгитера.