1608
Због дуга од 21.000 талера, Јакоб и Хајнрих фон Салдерн заложили су породично пресељење Статију фон Минххаузену. Исте године Статије је пренео имање, уз обавезу даље продаје, на Давида Саксеа, пуковника у служби војводе од Брунсвика, тајног саветника и генералног комесара, који је добио дозволу да гради на земљишту "Großer Hof" за 12.000 талера. Изградио је ренесансни дворец – вероватно по пројекту мајстора градитеља Паула Франкеа.
1620
Давид Саксе је запао у сиромаштво и био је приморан да напусти земљу због спорова са војводском кућом. Замок је откупљен од стране породице фон Салдерн за 40.000 талера у оквиру поравнања. Правни проблеми у вези са откупом довели су до тужбе коју су поднели Саксеови наследници, што је на крају резултирало судским спором око власништва над имањем. Тај спор се одужио – прекидан Тридесетогодишњим ратом – све до 17. века. У међувремену, породица фон Салдерн била је приморана да се задужи код породице фон Китцов.
1641–1642
Окупација замка трупама грофа Отавија Пиколинарија током Тридесетогодишњег рата. Замак је тешко опустошен.
1669
Цело имање фон Салдерн је заложено наследницима породице фон Китцов. Даљи споразум довео је до краткотрајног, али само делимичног, повраћаја поседа над имањем породици фон Салдерн.
1695–1696
Спoрови су коначно решени продајом "Großer Hof" и "Kleiner Hof" у Салдеру наследном принцу Огусту Вилхелму (из војводске породице Брунсвик). У његово име, замак је претворио у летњиковац у барокно-рококо стилу Херман Корб, дворски архитекта Волфенбјутела. Између 1713. и 1717. године, Аугуст Вилхелм је саградио барокну дворску цркву Свете Марије Магдалине. За извођење овог посла ангажовао је архитекта Јохана Каспара Фојкera.
1731
Након смрти војводе Огуста Вилхелма, дворец је постао резиденција његове треће супруге, Елизабет Софи Мари, као удовице. Међутим, његов наследник, војвода Лудвиг Рудолф, доделио јој је само право коришћења (usus fructus).
1740
Војвода Карло I поништио је право коришћења удовице у замену за накнаду. Имовина је укључена у војводска имања.
Током 19. и почетком 20. века
Замак Салдер био је у рукама закупца и управитеља, који су имање управљали као државно предузеће.
1918
Због политичке ситуације након Првог светског рата (револуција и експропријација немачких принчева), власништво је у почетку било спорно. Државна скупштина Бранденбурга је одлучила да имање Салдер стави под управу Државе Бранденбург.
1925
Власништво је регулисано Законом о решавању спорова између Државе Бранденбург и бивше владајуће војводске куће од 23. октобра 1925. године. Имовина у Салдеру остала је под државном управом. Укључена је у Braunschweig GmbH (компанију за управљање државним земљиштем и рударским средствима), под чијим је вођством почела да се специјализује за узгој семена.
1939
Држава Брансвик продала је имање Салдер "Reichswerke Hermann Göring". Замак је служио као седиште "Großdeutsche Umsiedlungsgesellschaft GmbH". Ова организација је била задужена за куповину и експропријацију земљишта, за рафинерије и рударске објекте, као и за пресељавање локалног становништва. Организација за пресељавање је наставила да постоји још неколико година након завршетка Другог светског рата.
1945
Комплекс замка је заузела савезничка војска. У месецима и годинама које су уследиле, у замку су смештене породице избеглица.
1955
Наследник Reichswerke, компанија Salzgitter AG, предао је замак граду Salzgitter по симболичној купопродајној цени од 1 немачке марке. Градски службеник за образовање Франц Цобел почео је да оснива музеј локалне историје у деловима замка.
1958
Почетни радови на реновирању.
1962. "
"14. децембра цео замак је свечано отворен као музеј. У годинама које су уследиле, Франц Зобел, Ото Боте и Волфрам Форче били су директор музеја са скраћеним радним временом. Др Хајнц Колбе такође је одиграо кључну улогу у успостављању секција за рударство и геологију.
1968
Прекид пољопривредних активности.
1976
Музеј је морао да буде затворен због руинираног стања зграде.
1977–1981
Обнове, проширења и адаптације извршила Градска управа за грађевинарство града Цалцгитера, уз очување карактера свих оригиналних конструктивних елемената.
1981
8. маја поново је отворен "Städtisches Museum Schloß Salder". Изложбени простор музеја проширен је на 2.000 квадратних метара. У годинама које су уследиле, све помоћне зграде укључене су у музејски комплекс.
