Тешки физички рад и неприкладни услови живота довели су до константно растуће стопе смртности. У почетку су преминули сахрањивани на парохијским и црквеним гробљима.

У фебруару 1940. окружни управник округа Волфенбюттел наложио је затварање општинског гробља у Халлендорфу: земљиште је било потребно Рајхским радионицама "Херман Герing". Заузврат, ове радионице ставиле су на располагање парцелу у шуми Вестерхолц. Прва сахрањивања су се тамо одржала у јануару 1941. године.

Још у априлу исте године гробље је морало да се прошири; нови део је назван "Вестерхолц". Овде су посебно сахрањивани принудни радници, а касније и затвореници из концентрационог логора Друте; већина њих су били преминули затвореници из оближњег логора за радну обуку (Логор 21). Од лета 1943. године, новоосновано гробље Јамертал преузело је ову улогу као централно "гробље странаца".

1955. године гробље је затворено због високог нивоа подземних вода. Тренутни назив "Гробље Вестерхолц" односи се на целокупно гробљанско земљиште.

Данас нису сачувани сви гробови. Жртве нацистичког режима различитих националности пресахрањене су у својим матичним земљама или на гробљима у другим градовима, као што је Еренфелд, свега неколико година након завршетка рата.