Према земљишном регистру округа Лихтенберг, којем је Енгелнштедт припадао, у селу су 1579. године живели шест малих власника земље, пет малих пољопривредника и једанаест кућара. Током Тридесетогодишњег рата (1618–1648), регион је био поприште рата. И опседачи и браниоци пљачкали су сеоска подручја, понекад потпуно игноришући локално становништво. Ни Енгелнштедт није био поштеђен. У новембру 1625. године тамо су биле стациониране трупе Тилија. Упали су у цркву да опљачкају залихе мештана Енгелнштата, за које су веровали да су тамо безбедне. Посебно је небрањено сеоско становништво претрпело велике тешкоће током ратних година.
Вековима су пожари представљали велику претњу и за град и за село. 1746. године, катастрофални пожар прогутао је Енгелстет. Због тренутка немара, запалио се један од сламених кровова. Због јаког ветра, неколико кућа и штала изгорело је у трену ока; у једном тренутку пожар је чак претио да се прошири и на цркву. Укупно девет сеоских имања прогутале су пламене.
Средином 18. века у неким деловима Европе спроведени су експерименти са успостављањем плантажа дуда ради узгоја свилених црва. 1753. године пољопривредник Захариас Фридрих Кунце поднео је захтев за доделу једног моргена вишка земљишта за успостављање такве плантаже. Међутим, покушај узгоја свилепаса у умереној клими није био трајан успех ни у Енгелнштедту.
Почетком изградње Рајхсверке Херман Геринг, које су биле намењене да допринесу економској независности нацистичког режима, карактер неких околних сеоских заједница променио се готово преко ноћи. Иако је Енгелнштедт био смештен свега неколико километара од локације фабрике, није био погођен пресељењима и изгубио је само мале делове својих пољопривредних површина за изградњу пута, који је у послератној епохи означен као "Städtestraße".
Од септембра 2023. године, каменчићи сећања у улици "Auf der Graube" обележавају судбину породице Траубе, која је прогоњена и одузета имовина због свог јеврејског порекла.
Грб, дизајниран 2005. године од стране брауншвејгског хералдичара Арнолда Рабоуа за округ Енгелнштедт – који припада месту Норд – је нарочито упечатљив: из основе штита извире ирвас, са златном ружом која почива на његовим роговима. Избором ирваса за свој грб, становници Енгелнштета одају почаст, с једне стране, палеолитским насељеницима Солзгитера, за које је ирвас био важан извор хране, и, с друге стране, уметнику и истраживачу из Енгелнштета Густаву Хагеману (1891–1982), који је спровео обимна истраживања о култури народа Сами. Укупно три плоче са грбом села украшавају улазе у Енгелнштет од 2010. године.