У почетку је Остерлинде било искључиво рурално насеље са црквом у центру, око које су се груписале друге зграде. Данас црква посвећена Светом Георгију стоји на централном брду у селу. Део цркве чини хиљадугодишња одбрамбена кула. Брдо је некада било и место суда и скупштине.
До 31. марта 1942. године, Остерлинде је припадао округу Волфенбюттел; 1. априла село је постало део новооснованог града Ватенштет-Цалцгитер.
Након завршетка Другог светског рата, у Остерлиндеу је морало бити смештено стотине избеглица. Док је 1939. године у Остерлиндеу још увек живело 368 људи, до 1946. године село је већ имало 773 становника. Постојећа школа више није била довољна, па је иза школске зграде подигнута дрвена барака у којој је други учитељ држао часове. Био је недостатак станова и висока незапосленост. У годинама које су уследиле, број становника Остерлинде поново је почео да опада.
Структура села Остерлинде значајно се променила, нарочито у периоду после 1950. године. Многи пољопривредни радници напустили су свој занат у корист другог запослења. Број фарми се смањио, а неколико преосталих фарми обрадило је више земље.
Вреди споменути ветрењачу у Остерлиндеу. Постојање млина у Остерлиндеу у оквиру округа Бургдорф документовано је још у 16. веку. Млин који и данас стоји вероватно је прво изграђен почетком 19. века у околини Бургдорфа, пре него што је премештен на поља Остерлинде и био у власништву породице Беркинг. Године 1972. млин – тада у власништву пољопривредно-трговинске фирме "Блуме и Оперман" – стављен је ван погона.
Град Салцгитер је добио ветрењачу као поклон, а 1984. године млин је заузео своје место на Сајму у Хановеру као споменик Доњег Саксона. Данас се млин може видети на простору Градског музеја у Салдеру.
Клубови и друштва обликују живот заједнице у Остерлиндеу. Међу њима су мушки хор, добровољна ватрогасна јединица, црквени хор, удружење становника, Друштво протестантске женске помоћи и Удружење сеоских жена.
