Око 50.000. п. н. е.
Палеолитски људи лове ирвасе у области Цалзгитера и хватају носороге и мамуте у јамама. Праве једноставне алате од дрвета, кости и кремена. Беже од надирућег последњег леденог доба, које доноси арктичку климу у целу Доњу Саксонију. Њихов летњи логор у близини Лебенштета ископали су археолози 1952. године.

Око 10.000. п. н. е.
Лед се повукао. Враћа се вегетација, а са њом и животиње и људи. Њихове кости – углавном мамута – и алати, испрани у гипсане каменоломе Тидер, откривени су током расчишћавања у "Години поплаве" 1817. године.

Око године 0
Германска племена у потрази за рудом гвожђа откривају руда близу Цалцгитера, које топе и ковају. Пећ за топење из овог периода – висине око 1 метар – ископана је у Штрауххолцу 1943. године. Потиче из касног 3. века.

772–804
Карло Велики води ратове против Саксонаца. Они су насилно преобраћени у хришћанство. Као резултат тога, у северним предножјима Харца основане су бискупија Хилдесхајм и војводство Брунсвик.

Око 924.
Изградња замкова Стетербург и Книстедт под краљем Хенрихом I, војводом саксонским, који је носио надимак "Птицелов". 1956. године у околини замка Книстедт откривена је пећ за топење са оловном шљаком и кратки мач, познат као "Сакс"; оба потичу из 10. века.

919–936
Хенри I је владао као цар Светог римског царства. Био је ожењен Мехтилдис, грофицом од Рингелхајма. Оснивање манастира Рингелхајм као "краљевске опатије" вероватно се догодило у том периоду. Са Мехтилдис се чини да је лоза куће Рингелхајм изумрла.

1003
Удовица грофа Алтмана из Олсбурга, Хатвиг, чији брак није имао мушких наследника, основала је манастир за девице на имању Стетербург.

1125
Прво помињање солиле у Гитеру, у којој је манастир Стетербург имао значајан удео.

о. 1150
Хенри Лев, војвода саксонски и баварски, изградио је замак на Лихтенбергу да би заштитио трговачки пут ка Брауншвеigu.

1151
Кралјевска опатија у Рингелхајму укинута је као племенити конвент за младе жене; 1152. године претворена је у мушки (бенедиктински) манастир и стављена под власт бискупије у Хилдесхајму.

1154
Замок Гебхардсхаген први пут се помиње у документу као "hus to dem Haghen".

1180
Након екскомуникације Хенриха Лава, цар Фридрих Барбароса осваја замак Лихтенберг.

1205–1208
Гелфски замак пада у руке Високе Штауфенске опозиције, која брани царски град Гослар од Гелфа.

1272
Извор соли код Салцгитера пресушио је упркос свим ходочашћима и техничким напорима монаха у манастиру.

1276
Прво помињање солиле у Фопштедту.

1292
Бискуп Зигфрид II из Хилдесхајма (1279–1310) гради замак Левербург на Левербергу – данас познатом као Либенбург – као противтежу гелфском замку Лихтенберг. Покушаји гарнизона у Лихтенбергу да онемогуће ову изградњу силом оружја нису успели.

Око 1350. године
Солари из Фоппштета пресељавају своје домове на солничарско мочвариште, добијају градска права и, уз њих, право да штите град зидинама, рововима и бедемима. Новом насељу даје се име "Solt to Gytere", данашњи "Salzgitter".

1370
Господа Книстедта продају своја имања у Солцгитеру бискупској столици у Хилдесхајму: солишта, јурисдикцију коју су имали унутар града и закуп од свих солишта унутар града.

1393
Година "Последње часне битке витезова". Ханс фон Швихелт из Флакштокхајма и Курт фон Штајнберг побеђују војводу Фредерика из Бранденбурга код Беинума. Међутим, они запању у заседу коју је поставило 900 коњаника саксонског изборника.

1406
(22. маја) Људи бискупа Јохана Хилдесхајмског, Хајнрих фон Бортфелд и Бурхард фон Крам, пробијају зидове замка Гебхардсхаген и освајају га. Носиоци завета, кнежевски људи Јан и Бурхард фон Салдерн, добијају задатак да обнове оружару и Црвени и Сиви торањ.

1481–1486
Пивска свађа. Бискуп Бартолд из Хилдесхајма захтева од својих поданика изузетан порез на пиво како би смањио дугове бискупије. Он се суочава са два моћна противника: витешким заложницима бискупских замкова и градовима. Град Салцгитер се не придружује савезу градова. 1485. године га опседају грађани Гослара и Брауншвејга. Међу осталим зградама, црква Свете Марије на Мариенплацу и црква Светог Јакова на Оствалу су уништене.

1486
Иако дрвена црква Свете Марије није обновљена, 1486. године почели су радови на новој цркви Светог Јакова. Да би се спречили будући инциденти, она је била окружена зидом и широким ровом.