1493
Битка код Блекенштедта. 1492. године војвода Хенрих Старији из Брунсвика покушао је да глађу присили град Брунсвик на предају како би га једном заувек обезбедио за себе и своју кућу. 1493. године Лига градова Доње Саксоније задужила је град Хилдесхајм да обезбеди храну и дрва за огањ опседнутом граду. Градска посада се сукобила са војводом код Блекенштедта. Након дуге размене ватре, војска војводе је поражена. Он је напустио своју тешку и лаку артиљерију. Мисија снабдевања града Браншвејга била је успешна.

1518–1522
Хилдесхајмски феуд почиње када Кућа Салдерн напада бискупију, палећи и пљачкајући на свом путу. Избија рат који увлачи већину доњих саксонских принчева. Војводе Хенри Млађи од Бранденбурга-Лунебурга, Хенри од Волфенбјутела и Ерик од Каленберга, као и бискуп Франц из Миндена, борили су се против бискупа Јована из Хилдесхајма, војводе Хенриха Средњег од Лунебурга и грофова Шомбургских, Дипхолц и Хоја. 1518. године бискуп је покушао да изненађењем заузме замак Лихтенберг. Гарнизон, упозорен нападом паљевином у Лесеу, одбио је нападаче. Међутим, нападачи су успели да запале дрвени мост и дрвену ограду испред замка. Рат се затим удаљио од нашег региона.

1522
Цар Карло V прогласио је победу војвода Брансвик-Лунебурга и одобрио њихово преузимање такозваног "Великог енклава". Епископи су остали само са "Малим енклавом".

Након 1522.
Војвода Хајнрих Млађи из Брунсвика експроприше грађане Салцгитера који поседују солар. Он раставља срце града и овде гради солар који је за своје време био модеран. Нови солар је назван Салцлибенхал и постаје самостална феудална заједница.

1552
Разрушење замка Лихтенберг. Током свађе између војводе Хенриха Млађег од Брунсвика и маркграфа Албрехта од Бранденбурга, артиљерија грофа Волрада фон Мансфелда срушила је замак. Његов бранилац био је капетан замка Бертолд фон Трохсдорф. Мерианово отискивање из 1650. године приказује капију, пробушену мецима, и главни торањ, који изгледа као да је миниран.

1565
Сагоревање вештица: За време војводе Хенриха Млађег од Брунсвика, "17 вештица је спаљено у једном дану у Лихтенбергу и Салцгитеру".

1568
Почиње увођење Реформације у нашем региону. Пошто су села Великог деканата припадала Војводству Бранзвик од 1522. године, Реформација се тамо такође спроводи. Суперинтендент Вагенфјуер из Барума и суперинтендент Тапен из Цалцгитера били су у обавези да пошаљу детаљне "извештаје о визитацијама" – који су постали ризница историјских и фолклорних података за наш регион – консисторију у Волфенбјутелу.

1569
Конвент монахиња у опатији Стетербург прелази на протестантизам. Опатија постаје световно задужење.

1578–1587
Куга бесни. Појављује се у две куће и у купалишту у Рингелхајму.

1589–1613
Војвода Хајнрих Јулијус из Волфенбјутела продаје пиварницу и три гостионице грађанима Солзгитера; ове је незаконито заузео од града његов отац, Хајнрих Млађи. Међутим, он одбија да врати солана.

1602
Током сукоба војводе Јулијуса са побуњеним градом Брауншвејг, грађани, заједно са својим плаћеницима, пљачкали су, између осталих, следеће сеоце у нашој регији: Бединген, Блекенштет, Брухмајтерсен, Друте, Енгелнштет, Халаendorf, Херте, Имеendorf, Лебенштет, Лесе, Лихтенберг, Остерлинде, Репнер, Салдер и Тиде.

1618–1648
Тридесетогодишњи рат. 1626. године стигао је у наш крај. Циљ цара у рату био је да врати "Große Stift" – који је био реформисан под Брансвикерima – бискупима и тиме Контрареформацији. Наш крај је постао поприште две битке.

1626
Краљ Кристијан IV од Данске, командант Доњефалске војске, стациониран је у тврђави Волфенбјутел. Валенштајн има свој логор у близини Либенбурга, а Тилијев у близини Оелбера ам Вајсен Веге. То доводи до такозваног "Малог рата", који сељацима кошта и имовину и животе. -(27. август) Битка код Латера ам Баренберга. Доњи Саксонци су убедљиво поражени од стране удружених снага Валленштейна и Тилија. Фукс, познати генерал Кристијана IV, је убијен и, по сопственој жељи, сахрањен је на месту где је рањен. Спомен-камен обележава његов гроб западно од Латера, поред пута Б6. Кристијан IV једва успева да побегне из заробљеништва. Опоравља се у опатији Рингелхајм.

1641
Царске трупе су држале тврђаву Волфенбјутел до 1643. године. –
Битка код Тиде за тврђаву Волфенбјутел. Да би коначно повратили своју тврђаву и резиденцију у Волфенбјутелу, војводе из Брунсвик-Лунебурга склапају савез са Швеђанима, Французима и Хесинжанима. Царска војска, под командом надвојводе Леополда Вилхелма и фелдмаршала Пикоминија, појачана је са 6.000 Бавараца под командом интенданта барона Мерсија. Надвојвода Леополд Вилхелм и Пикомини смештају се у замак Салдер. Уобичајена тврдња да је током овог периода у замку било стационирано 14 коњичких пукова који су је уништили, наравно, мора бити квалификована. Они су били стационирани у селима округа Салдер како би заштитили надвојводу и Пикоминија од упада. Шведи су заузели Тидер Линденберг и Тиде. Битка, која се углавном састојала од напада баварског помоћног корпуса на јако утврђени Линденберг, завршила је стагнацијом. Шведи су се повукли, а војводе су сада спремне да склопе мир са царем. "Шведске гробнице" у Бедингерској шуми потичу из ове битке. У старој имању Барум основана је баварска пољска болница за рањенике у главу.

1641/1642
Гослерски споразум доноси мир између војводства Бранзвик и цара. Војводе Брунсвика и Лунебурга су се сложиле да врате "Гросе Штифт" – који је њиховој породици био додељен као царско феуд 120 година раније – бискупији Хилдесхајм. Религиозна и помоћна одредба прописује да "ни Католици ни они по Аугсбуршкој конфесији не смеју мрзети, клеветати, прогоњати или псовати једни друге због вере". Манастир Рингелхајм је враћен бенедиктинцима, док су католички званичници заузели тврђаву Либенбург. То доводи до оснивања нових католичких парохија.