У урбаном подручју Солзгитера, бројни тунели и бункерски комплекси који и даље постоје посебно су погодни за ову сврху због својих посебних микроклиматских услова унутар њих. Пројекти који су већ успешно реализовани у брдима око Солзгитера показују да, када у непосредној близини постоје погодни станишта дивљих животиња, вероватно је да ће се, након само кратког времена, животиње ће се населити у новоствореним или обновљеним стаништима, чиме се унапређује целокупно станиште.

До сада су мере спроведене уз подршку, између осталих, Шумске омладине, Савезне агенције за техничку помоћ, Управе за управљање имовином Солзгитера и оних који извршавају друштвено користан рад, као и финансијски кроз државне грантове Окружне владе Брауншвејг.

У Солзгитеру је избор погодних уточишта углавном заснован на препорукама регионалног службеника за очување лисица, користећи најновије податке истраживања прикупљене специјализованим детектором. Међутим, локација и величина тунела и бункера, њихова отпорност на мраз и довољно висока влажност унутра такође су били одлучујући фактори.

У већини случајева изабране конструкције су прво морале бити откривене и очишћене од рушевина пре него што су, где је било потребно, могле бити постављене додатне мере за стабилизацију косине у виду шупљих блокова. Међутим, у неким случајевима било је довољно само направити мале отворе у зиду за ту сврху.

Да би се побољшала топлотна изолација и обезбедила трајна заштита, једини постојећи улаз у све склоништа је потом зазидан, оставивши само решетку прилагођену лилјацима отприлике величине прозора, и запечаћен да буде "непробојан за крадљивце". У случајевима када нивои унутрашње влажности нису били довољни, у појединачним случајевима је било могуће једнократно поплавити подове бункера до дубине од неколико центиметара пре пуштања у рад.

Реновиране склоништа треба потом улазити само ради праћења њихове ефикасности, а тај задатак у Солцгитеру обавља готово искључиво регионални службеник за заштиту лилјака.

То је једини начин да се избегну непотребна узнемиравања, а истовремено прикупе важне информације за будуће мере очувања.