Као резултат тога, око 30.000 избеглица и расељених лица стигло је у новоосновани град. Пре свега, за њих је недостајало радних места.

Када су британске окупационе снаге одлучиле да демонтирају челичану, 1949. године је формиран савез који су чинили радништво, фабрички савет, синдикати, политичке партије, цркве и широка јавност, који се успротивио демонтажи. У лето 1951. године протести су довели до обуставе демонтаже челичаре.

Спонтана акција радника и грађана Салцгитера означила је почетак обуставе радова на демонтажи широм Немачке.

У част људи који су у то време водили кампању за спасавање челичане, у среду 20. маја у 14 часова, у оквиру званичне комеморативне церемоније, испред Градске већнице у Солзгитеру биће откривен споменик у виду две плоче.

Две челичне плоче, тежине од 5,5 и 6 тона, широке су један метар, а високе 3, односно 2,8 метара. Дизајн новог споменика израдио је уметник из Солзгитера Хелмут Лингштат.