Табла, финансирана од стране Брауншвејгише Ландшафт као део пројекта "археолошких информационих табли" који спроводи Радна група за локално наслеђе (АГ) удружења, пружа информације о геологији и праисторијским налазима на брду висине 122 метра.

Официјелно су га открили Харлалд Шраеплер, портпарол радне групе, у присуству многих службеника за локално наслеђе из града Цалцгитер, чланова Културног одбора и Североисточног локалног савета. Након тога уследила је вођена шетња за госте, коју је водио Хартмут Олдер (службеник за локално наслеђе у Тидеру), у оквиру које је истраживана археолошка историја Линденберга.

Плоча стоји на ивици пута који повезује улице "An der Zwergenkuhle" и "Lindenbergweg". Између осталог, објашњава да су минерални ресурси планине комерцијално експлоатисани неколико стотина година. Од касног средњег века па надаље, то је подразумевало експлоатацију црвеног пешчара, а касније и гипса, калијума и стенене соли.

У 17. веку, истакнути полимат Готфрид Вилхелм Лајбниц био је први који је на Линденбергу открио зуб мамута, који је у почетку тумачио као зуб морског створења. Целих 150 година касније, док се вадило гипсано камење, још један фосил је открио Бергер, градски хирург из Брауншвејга. Између 1873. и 1877. године, Алфред Неринг, наставник средње школе из Волфенбјутела и касније професор зоологије, открио је коштани материјал многих других животињских врста – као што су мамути, вунени носорози, пећински лавови, коњи, говеда и јелени – током ископавања у гипсаном руднику.