Врт Леденог доба на простору општинског музеја показује каква је била флора и фауна у Централној Европи током Леденог доба, када су људи тамо живели. У врту су већ постављене две фигуре вуненог носорога у природној величини, један мамут и две ловачке колибе.
Врт Леденог доба отвара се са два нова експоната:
Најбоље вести: Врт леденог доба ће поново бити отворен за посетиоце од суботе, 10. јула, током радном времена музеја.
Због пандемијске ситуације, која и даље траје, приступ је за сада ограничен на одређен број посетилаца. У Врту леденог доба примењују се правила о социјалном дистанцирању и хигијени које је издала државна влада.
Посетиоци се моле да се пријаве код службеника у згради замка.
А ево шта ново можете видети у Врту леденог доба:
- Нови "зид ирваса", дужине преко 10 метара и висине до 2 метра:
Зид је прекривен фолијом отпорном на временске утицаје која приказује стадо ирваса у покрету. Она пружа одличан утисак о огромној моћи таквог стада у покрету. - Фигура димензија као у природи, направљена од фибергласа и вештачког крзна:
Ова фигура приказује не било коју подврсту, већ највећег и најпознатијег представника: Мегалоцероса гигантеуса!
Гигантски јелен, *Megaloceros giganteus*, живео је у Евроазији око 400.000 година. Изумро је у Европи на крају последњег леденог доба, пре око 11.500 година. Ове огромне животиње такође су лутале подручјем које је данас познато као Цалзгитер. Није јасно зашто су изумрле, иако су људи вероватно допринели томе интензивним ловом.
Мегалоцерос гигантеус је био висок нешто више од два метра у рамену – што га чини отприлике исте величине као савремени лос. Међутим, био је лакше грађе и имао је дуže ноге. Упоредно, црвени јелен је висок свега 1,30 метара.
Само су мужјаци овог џиновског јелена имали рогове. Они су могли да достигну распон од 3,60 метара и били су већи од рогова било ког јелена који живи данас. Међутим, он није био највећи јелен свих времена; постојале су неке знатно веће врсте џиновског лоса.
Одакле потиче лик?
Гигантски јелен је "рођен" у радионици Динопаркa Минхехаген у Рехбург-Локкуму. Изграђен је ручно од стране техничара и сликара GRP-а. Њихов рад заснива се на скелетним налазима и научним истраживањима изумрле врсте.
Фигура тежи око 250 килограма и подигнута је на кров анекса музеја помоћу дизалице носивости 90 тона коју је обезбедила компанија Fricke-Schmidbauer.
Финансирање пројекта:
Удружење пријатеља замка Салдер покрило је велики део трошкова везаних за статуу, доприневши са 20.000 евра, а још 2.000 евра обезбедио је Лајонс клуб замка Салдер. Преостале трошкове за неопходну подграђу и сложени транспорт крана "преко крова" сноси сам Општински музеј замка Салдер.
