Обоје су чланови Ронилачког клуба Сепија Салцгитер (www.tgsepia.de) и често тамо вежбају свој спорт. Овог пута су, међутим, открили малу сензацију: потпуно очуван бивн вуненог мамута.

Ретки примерак, дугачак скоро 80 центиметара, сматра се да је припадао телету старости од шест до седам година које је лутало подручјем данашњег Лебенстедта током последњег леденог доба, пре око 110.000 до 10.000 година, према речима директора музеја Арнеа Хомана. Он добија стручну подршку од др Ралфа Косме из Државног музеја природне историје у Брауншвеigu. Др Косма такође саветује Хомана о будућој конзервацији слоноваче, јер би сушење могло да јој нанесе озбиљну штету. Из тог разлога, она се тренутно чува у посуди са водом до даљег обавештења. Када радови на конзервацији буду завршени за годину-две, овај прелеп артефакт из леденог доба биће изложен на сталном поставку. Јер, како објашњава Хоман, прича о његовом открићу је подједнако фасцинантна као и сам артефакт. И, нажалост, ни у ком случају није извесно да ће проналазачи заиста предати тако важне налазе тамо где им је место: у музеј.

Откривач, Харолд Виглеб, и његов партнер за роњење, Јирген Велке, потпуно се слажу – и још увек су одушевљени налазом. Међутим, сумњају да ће ускоро уследити нова открића. Како Харолд Виглеб каже: "Кад тражите нешто овакво, управо тада то, нажалост, не нађете!"