На седници Административног одбора у уторак, 13. новембра, једногласно је усвојен предлог који је поднела општинска група ЦДУ, којим се администрација задужује да у првом кварталу 2008. године изради предлог за "видљиви симбол". У Солзгитер-Баду, где је организација била смештена, могао би бити подигнут споменик, спомен-камен или плоча.

У образложењу предлога ЦДУ-а јасно је наведено да је неприхватљиво сазнање да је историја НДР-а у опасности да буде заборављена, нарочито међу млађом генерацијом. У последњим недељама појавиле су се нове наредбе за пуцање режима ГДР-а, којима се специјалним јединицама Министарства државне безбедности налаже да пуцају на људе који покушавају да побегну. Повећа од 700 људи наводно је погинуло на зиду и бодљикавој жици.

Подсећања ради: само неколико месеци након почетка изградње Берлинског зида, Централна регистрациона канцеларија државних правосудних управа у Солцгитеру, припојена Јавном тужилаштву у Браншвеigu, почела је са радом 24. новембра 1961. године. Под утицајем политичких догађаја и првих жртава наређења за пуцање, министри и сенатори правде савезних држава задужили су агенцију да региструје одређена насилна кривична дела повезана са режимом почињена у бившој Немачкој Демократској Републици (НДР) и обезбеди доказе. Циљ је био да се успоставе темељи за касније гоњење одговорних и да се код потенцијалних починилаца усади осећај кривице.

Са обновом националног јединства у октобру 1990. године, рад на документовању у Цалзгитеру је окончано. Канцеларија, која је од тада наставила рад под именом "Централни документациони центар државних правосудних управа" и 1994. пресељена у Виши регионални суд у Брауншвеigu, добила је бројне нове задатке. На пример, у првих неколико година након "Венде", отворено је око 40.000 истражних досијеа – на пример, због сумње на убиства на унутрашњој немачкој граници, или због извршења кривичног дела нарушавања правде или злостављања у затворском систему, морале су бити копиране и предате надлежним јавним тужилаштвима у новим савезним државама ради кривичног гоњења.

Подаци, првобитно евидентирани у кодираном картотечном систему, од тада су пребачени у рачунарски систем прилагођен корисницима. Међутим, сами досијеи и даље су доступни као оригинални извор информација. У целини, ова збирка података има велику вредност за будућу историјску документацију. То су већ препознали бројни академици, који редовно користе расположиве податке у истраживачке сврхе.