Заједно са својим тириншким градом-партнером Готом, Салцгитер тако обележава 20 година немачког уједињења. Око 80 младих из Готе, старости између 16 и 27 година, и ученика гимназије у Салцгитер-Баду учествовало је у комеморативном догађају у Салцгитер-Баду.
Обратили су им се два градоначелника, Френк Клингебил и Кнут Креуч (Гота), као и почасни грађанин Херман Штрук, који је заједно са бившим главним градским администратором др Хендриком Гретрупом водио преговоре о партнерству са Готом. Гост-говорник био је бивши портпарол Централног регистрационог уреда, др Ханс-Јирген Грасеман.
У присуству још једног почасног грађанина, Рудолфа Рикерта, Члан СДП-а у Бундестагу Зигмар Габријел, бивши члан Бундестага Јокен-Конрад Фроме (ЦДУ) и други представници градског већа и управе, Клингебијел је признао да, иако Централна матична служба није могла директно да помогне грађанима ГДР-а, она је евидентирала акте неправде. За њих је то био "знак наде"; за режим SED-а "трн у боку", што је постало очигледно током преговора са Готом о споразуму о побратимљењу.
Штрук је потврдио наведени циљ преговарачких партнера 1988. године – са стране Готе и виших власти – да укину Канцеларију за регистрацију и да у споразум унесу одговарајућу клаузулу. Град Целзгитер се успешно успротивио томе. Као и многи други међуднемарски партнерски односи, споразум у почетку не би омогућио широку размену људи. Оне су постале могуће тек након мирне револуције и отварања Берлинског зида и граница.
Креуч, рођен 1966. године, желео је да нагласи улогу цркава у НДР, које су већ пружиле одређену заштиту онима који су учествовали у масовним демонстрацијама у јесен 1989. године, чак и пре пада Берлинског зида. Он је поново потврдио да "немачки народ никада више не сме бити раздвојен зидом и бодљикавом жицом." Када је реч о слободи, рекао је, увек је неопходно постављати нове циљеве, било у Европи или за друге народе широм света који су још увек подељени готово непробојном границом.
Откако је Берлински зид изграђен 1961. године, Централна регистрациона канцеларија државних управа правде систематски је прикупљала све расположиве информације о злочинима и кршењима људских права у ГДР-у и на међудржавној граници, објаснио је њен бивши портпарол, др Грасеман. Проводила је претходне истраге и обезбеђивала доказе, али никада није могла да подигне оптужнице – чак ни после 1989. године. Међутим, Централна регистрациона канцеларија била је симбол у НДР и можда је имала умирујући утицај на оне унутар државног апарата. Успео је да стекне дубок увид у казнени систем НДР кроз интервјуе са око 34.000 грађана који су били откупљени.
У присуству директора Штефана Шпера, музичку пратњу за церемонију обезбедио је биг бенд Гимназије Солзгитер-Бад. Гости из Тирингије такође су имали обилазак града и разгледање кључних локација у савременој историји Солзгитера, укључујући споменик у центру Солзгитер-Лебенштедта.
Овај део Берлинског зида откупило је Одељење за културне службе почетком године на аукцији и стигао је у Цалзгитер у јуну. Компанија за некретнине из Лунена у Вестфалији набавила га је од савезне владе. Његова првобитна локација била је на Шпреебогену, на углу Шифбауердамм и Рајнхардтштрасе. Део зида тежи 2,7 тона, широк је један метар и висок 370 центиметара.