Вунасти носорог, чија ће реплика бити изложена поред већ постојећег модела мамута, могао је да достигне висину рамена до два метра и тежи три тоне. Био је дуг око три и по метра.

Као биљојед, животиња је зависила од специфичних извора хране хладне степе и прилагодила се климатским условима Леденог доба. Имао је дугу, густу длаку која га је штитила од хладноће. Његова најкарактеристичнија особина били су му рогови. Већи од њих могао је бити дуг и до једног метра и служио је за одбијање предатора, чак и током тражења хране.

У будућности музеј такође нада да ће за Врт леденог доба набавити и трећег изумрлог сисара идентификованог у налазишту "Ab der Krähenriede" код Лебенштета: џиновског јелена, са распоном рогова већим од три метра и висином у рамену од два метра.

Позадина: Први становници Салцгитера живели су овде још у доба леденог доба. Пре 50.000 година, населили су се на поменутој реци Крајенриде, која и данас тече кроз Салцгитер. Одатле су ишли у лов на ирвасе.

1952. године, током грађевинских радова на пумпној станици за нову постројење за пречишћавање отпадних вода у Лебенштедту, на дубини од око пет метара случајно је откривен слој који је садржао кости и артефакте. Међу богатим налазима археолошких ископавања спроведених у две кампање 1952. и 1977. године налазило се неколико артефаката од кремена, кости и рога, као и три лобањске кости које припадају неандерталцу.

Дуго временом је неандерталац из Лебенштета био најсевернији доказ постојања овог раног човека. Овде у Цалцгитеру он је ловио животиње како би добио хранљиву срж из костију и коже. У Градском музеју Шлос Салдер планирана је изложба о животу неандерталца у климатским условима леденог доба.