Међутим, било је само питање времена када ће недостатак структурне стабилности ових "заборављених" конструкција – након 60 година без одржавања – натерати на предузимање мера.

Док је прегледао приступне руте до различитих некретнина, локални савет је крајем 1999. године поново открио мрежу тунела у Гебхардсхагену. Након прве процене ризика, подручје изнад тунелског комплекса – укључујући и школско спортско игралиште – морало је бити ограђено као мера предострожности због ризика од урушавања.

Након још једног урушавања тла 27. фебруара 2000. на приватној парцели у Солцгитер-Баду, формирана је пројектна група за решавање целокупног питања склоништа од ваздушних напада. Одељење за јавни ред и мир добило је задатак да координише међуресорну сарадњу свих општинских активности везаних за истраживање и отклањање опасности које представљају склоништа од ваздушних напада.

У периоду који је уследио, 13 од 16 познатих подземних склоништа за ваздушне нападе процењено је на њихов потенцијал да представљају опасност; остале три конструкције су, како је документовано, већ биле затрпане након завршетка рата. Неопходне мере за ублажавање опасности – односно затрпавање шупљина – завршене су у пролеће 2007. године.