Званична сертификација потписа служи за потврду идентитета. Компетентни орган може да сертификује потписе ако

• потписани документ је потребан за подношење немачком органу или другом телу коме се потписани документ мора поднети на основу законске одредбе, и
• потпис је дат у присуству службеног лица које врши оверу.

Потписи немогу бити званично оверени ако:

• они захтевају јавну сертификацију од стране нотара (члан 129 Грађанског законика (BGB)), нпр.
  • потврде потписа на уговорима или изјавама које се односе на породично и наследно право;
  • у питањима која се односе на регистар удружења и трговински регистар;
• они се подносе без пратећег текста (празних потписа),
• поднети документ није потребан за предају јавном органу или било којем другом телу коме потписани документ мора бити поднет у складу са законском одредбом (нпр. такозване "декларације и сертификати Рейхсбургара") или ако клијент одбије да дозволи читање документа,
• документи су написани на страном језику.