Закон о старатељству представља специфичан облик државне правне заштите. Он регулише пружање правне помоћи и неге за одрасла лица која, због менталне болести или физичког, интелектуалног или психолошког инвалидитета, нису у стању да управљају својим пословима и стога зависе од помоћи старатеља. Закон о старатељству омогућава именовање заступника који ће пружати помоћ одраслима којима је потребна подршка, а који је овлашћен да у њихово име предузима правне радње у прецизно дефинисаном обиму надлежности.

Овај облик државне правне заштите намењен је само особама које нису већ обезбедиле будућу потребу за помоћ састављањем трајног пуномоћја.

Члан породице такође може бити именован за старатеља.

Рођаци и лица на које се односи могу добити подршку и савете од локалног органа за старатељство и удружења старатеља. Локални орган за старатељство и удружења старатеља такође пружају подршку и савете о трајним пуномоћима, решењима о старатељству и тестаментима о животу.

Лица која желе да преузму одговорност за обављање улоге старатеља могу добити смернице, обуку и помоћ у обављању својих дужности од локалног органа за старатељство и удружења старатеља.