Да би били овлашћени да прихвате хранитељско дете, хранитељи у одређеним случајевима морају да добију дозволу према члану 44 Закона о социјалној бриги VIII (SGB VIII). Процес подношења захтева и процене је предуслов за добијање ове дозволе. Лиценца по члану 44 SGB VIII није потребна за постављање у улогу хранитеља у оквиру образовне подршке коју пружа Управа за малолетнике. Међутим, Управа за малолетнике или служба за хранитељство процењује подобност хранитеља користећи исте критеријуме.

Задатак интегрисања детета, које је у почетку странац, у сопствену породицу, обезбеђивања му дугорочног или трајног дома у тој породици, као и неговања и васпитавања, је захтеван.

Високе захтеве који се постављају пред хранитеље не смеју, и не треба да их испуне сами. Напротив, хранитељска породица је део мреже подршке која поседује педагошко знање, методолошку експертизу и дугогодишње искуство.

Пре почетка рада, хранитељи морају да заврше квалификационе курсеве које организује служба за хранитељство.

Кључни фактор при смештају детета у општу пунорадно старешинску негу јесте да потребе детета одговарају постојећим вештинама и ресурсима хранитељске породице. Од хранитеља који пружају ову врсту неге не очекује се да поседују стручно образовање у области неге или образовања.

Међутим, за смештај детета са посебним образовним потребама очекује се професионална или полупрофесионална позадина. У овом контексту, "полупрофесионално" се односи, на пример, на претходно старање о хранитељском детету у трајању од најмање две године или на дугогодишње добровољно старање и пружање подршке деци и младима.

Храњенички родитељи могу бити парови са или без своје деце, или самци са стабилном друштвеном мрежом.