Свако ко жели да води приватну болницу (приватну клинику) мора да има лиценцу по комерцијалном праву, познату као "концесија". Према комерцијалном праву, здравствена установа дефинише се као објекат посвећен лечењу и нези пацијената, где пацијенти примају стационарно лечење – односно где су такође смештени и обезбеђени оброцима.

Само приватне здравствене установе које послују по комерцијалним принципима захтевају такву лиценцу. Јавне институције и оне које послују у некомерцијалне, добротворне или научне сврхе не захтевају лиценцу. За разлику од њих, предузетник који управља приватном болницом има намеру да оствари профит од пословања.

Оператор може, али није обавезан, да буде лекар. Ако је оператер лекар, мора се направити разлика између установа које служе у сврху обављања њихове приватне лекарске праксе (нпр. клиника хирурга) и установа које нису директно повезане са њиховом приватном лекарском праксом и које су основане с циљем остваривања добити.

Лиценца наводи да ли је објекат намењен за рад приватног болничког објекта, приватног породилишта или приватног психијатријског клиника (или комбинације ових објеката). Домови за негу у којима су смештене особе са менталним болестима или интелектуалним инвалидитетом и у којима се медицинска нега пружа само повремено нису приватне болнице.