Одлагање органског отпада из приватних домаћинстава је у надлежности округа и самосталних општина. Прописи који регулишу управљање органским отпадом налазе се у појединачним правилницима о одлагању отпада и у тарифама.
Ово обухвата, између осталог, информације о накнадама за отпад, канте за отпад (канте за органски отпад, како их наручити), календаре прикупљања отпада (интервали прикупљања) и постојеће шеме прикупљања и довођења органског отпада (нпр. баштенски отпад).
У случају да надлежни орган за управљање отпадом још увек не обезбеђује канту за органски отпад, доступне су алтернативне опције одлагања путем система за предају (као што су објекти за предају баштенског отпада у центрима за рециклажу или контејнерске услуге), а у неким случајевима и коришћење канте за органски отпад од приватних пружалаца услуга (комерцијална или хуманитарна прикупљања).
Поред одлагања органског отпада у канту за органски отпад, већина локалних прописа предвиђа кућно компостирање као опцију за самостално рециклирање органског отпада. Ако се може доказати да је самостално рециклирање путем компостирања на сопственој парцели могуће, становници могу бити изузети од обавезе коришћења контејнера за органски отпад.
Одвојено прикупљање и накнадна прерада биоразградивог отпада (органског кухињског и баштенског отпада) имају неколико еколошких предности: смањују запремину преосталог отпада и поједностављују поступање са преосталим отпадом. Посебно прикупљање олакшава висококвалитетно повраћање органског отпада кроз анаеробну дигестију. Поред тога, хумусне компоненте и хранљиве материје садржане у органском отпаду могу се вратити у природни циклус као супстрат за дигестију или као компост.