Изграђен је за складиштење шљама насталог током влажне механичке обраде руде гвожђа у Калбекту и радио је од маја 1944. до 1952. године.

Када је мокра обрада престала 1976. године, околина и обала су рекултивисани, стварајући привлачно језеро које је такође постало популарно станиште за многе водене птице.

Бивше седиште 2, смештено 195 метара изнад просечне морске површине (MSL), заузима површину од 52 хектара. Вода улази из релативно великог сливa, а вештачки излаз спречава прекомерно нагомилавање воде и представља ризик од пробоја бране. Данас се Реихерзее сматра инсајдерским саветом међу љубитељима природе.