Археолошка ископавања, нарочито она спроведена 1902. године, 1957. године и истраживања која је спровела Археолошка радна група Солзгитер од 1990. до данас, откривени су, очувани и приказани на плановима остаци зидова обимног дворског комплекса – који је коришћен као извор грађевинског материјала до око 1860. године
На основу артефаката као што су комадићи посуда, новчићи, гипс и остаци зидова, стручњаци су успели да утврде старост и, у неким случајевима, функције различитих структурних елемената замка.
Тако је комплекс – у коме су боравили бајлови и управници замка са својим пратњама – такође имао простор за тишину, побожност и унутрашњу контемплацију. Капела замка идентификована је већ при првим истраживањима. У рову непосредно поред капије која води ка унутрашњем делу замка на истоку пронађени су остаци малтера, израђеног техником фреске и позлаћеног – што указује на романски период – као и оловне шипке и обојено стакло, што је све указивало на присуство капеле. Међу осталим налазима су шкољка путника – симбол шпанског ходочасничког места Сантијаго де Компостела – и фрагменти бронзаног звона којим су позивали вернике на богослужење.
Током истраживања спроведених 2002. године у оквиру радова на рестаурацији зида унутрашњег замка, на подручју за које се претпостављало да је локација замковске капеле, објекат је у потпуности ископан. При том су у подруму откривени остаци бачвастог свода, који је накнадно уграђен у спољни зид. Овај сводни подрум је вероватно служио као складиште. Капела замка је, претпоставља се, била смештена изнад овог сводног подрума. Супротно ранијим спекулацијама, не постоји траг људских остатака који би могли указивати на гробље у овом подручју.
Капелан за дворчану капелу, први пут поменут 1290. године, забележен је 1542. године. У извештају о визитацији, сачињеном први пут по наговору Шмалкадичке лиге ради увођења Реформације у кнежевини Брунсвик-Волфенбјутел, наводи се у вези са тадашњим викаром Оберфредена — села смештеног на падинама испод замка — Јоханес Исман, да би запао у финансијске тешкоће без прихода од капеле у замку Лихтенберг, која је касније уништена 1552. године. Касније је пастор Исман служио као пастор у Оберфредену, Нидерфредену и Салдеру.
Аутор: Карлханс Кумер (Пријатељи замка Лихтенберг) 2007