Око 1695/96. године престолонаследник је купио ренесансни замак (данас Музеј замка Салдер), изграђен око 1600. године, и село Салдер, заједно са свим његовим правима, од осиромашених господара Салдера. У годинама које су уследиле, преуредио је замак у летњу резиденцију.

1709. године, или можда неколико година раније, стекао је и право патронажа над старом романском парохијском црквом. Ова стара црква, нарочито њено звоно, била је у рушевном стању, па је одлучено да се стара црква сруши и изгради нова. Стичући право покровитељства и покривајући знатан део трошкова изградње, пут је био отворен за Аугуста Вилхелма да изгради цркву која ће служити и као парохијска црква и као дворска капела.

У знак протеста против свог оца, који се био преобратио на римокатоличку веру, желео је да изгради цркву са распоредом који се сматрао идеалним за протестантско богослужење, али у којој не би било могуће одржати католичку мису без значајнијих измена.

Архитекта тврђаве Јохан Каспар Фоелкер, који је раније изградио цркву Светог Андреја у Зеесену и парохијску цркву у Грос-Швулперу, добио је задатак да пројектује и надгледа изградњу нове цркве. Без компромиса по питању симетрије, крстолико распоређење створило је обилан простор за конгрегацију око олтара и амвона, а истовремено је омогућило господару замка и његовој пратњи, смештеним у војводској галерији, да буду близу литургијском деловању, а ипак на удаљености од конгрегације.