Дрвена капела, такође посвећена Светом Николи, већ је била изграђена на месту данашње цркве Светог Николе у Гебхардсхагену још 1410. године. Када је ова постала премала, између 1614. и 1619. године по налогу војвоткиње Ане Софије из Брунсвик-Волфенбјутела изграђена је нова зграда. Црква је имала висок, зашиљен торањ, са кратким бродом и осмоугаоном апсидом. Црквени торањ, кров, звона и орган су уништени 1791. године током јаке олује. Црква дуго није могла да се користи; штета је отклоњена тек 1810. године. Из финансијских разлога, црквени торањ је поново изграђен мањи него раније и добио је само ниски кров. Између 1860. и 1862. године проширена је лађа, а додати су трансепт и нова апсида.

Три звона у црквеном торњу су новијег датума. Две бронзане звона, од којих је последње ливено 1892. године, конфисковане су током Првог светског рата и замењене тек 1933. године; током Другог светског рата, морало је да буде предато веће од та два звона. Она није замењена до 1961. године; четири године касније набављено је треће звоно. Механизам торњаног сата и данас је механички покретан и мора се ручно навијати сваке недеље.

Олтар цркве је једноставан; на олтарској слици приказано је Васкрсење Христово. Катедра се ослоња на осмоугаону стуб, са фигурама апостола смештеним у његовим нишама. Орган стоји на уском крају тростране галерије; последњи пут је реновиран 1864. године. Крстилиште у ренесансном стилу, издубљено од пешчара, направљено је око 1650. године. Када је црква била затворена током радова на проширењу од 1862. године па надаље, продата је локалном трговцу, који ју је користио као вазу за цвеће у свом врту. Крстионица је поново пронађена и враћена у цркву тек 1964. године.

Текст: Маркус Шулце, локални историчар за Хоенроде