Патрон, лорд-мејор Френк Клингебил, био је међу говорницима на церемонији, као и председник удружења грађана Јоахим Зиверс.

Већ скоро две године удружење је позивало на колективне донације за Градијерпавиљон. Око 400 становника одгуворило је на позив. Прикупљено је више од 100.000 евра. Ниво посвећености био је огроман. Према Удружењу грађана, донације су се кретале од велике донације (10.000 евра) Фондације заједнице Солзгитер, преко појединачних донација приватних лица у износу од неколико хиљада евра, па све до малих доприноса од неколико евра.

Радови су започети обновом цевовода за слану воду, грађевинским пројектом који је претходио самој изградњи градијер павиљона. То је створило суштински темељ за накнадни дрвени оквир испуњен снопцима гранчица. Павиљон је затим могао бити подигнут изнад извора.

Градациони павиљон је објекат за вађење соли. Састоји се од дрвеног скелета испуњеног снопцима грања (углавном трњаке); садржај соли у сланину која кроз њега пролази повећава се природним испаравањем воде. Принцип рада је стога сличан оном у солили. 25-процентни природни термалni раствор соли, који у Салцгитеру избија из дубине од 243 метра, један је од најјачих у Централној Европи и први пут је поменут у историјским записима још 1125. године.