Црква Светог Јакова у Фоппштедту, која је први пут поменута у историјским записима у 12. веку, била је срце старог села Фоппштедт, које је вероватно било знатно старије.
Од 1331. године становници су се преселили у утврђени град Цалцгитер и изградили цркву Свете Марије. Сеоска црква, сада остала без одбране, била је уништена или током "Бирфеде" између 1481. и 1486. године или током "Хилдесхајмер стифтсфеде" између 1519. и 1523. године. 1591. године преуређена је у капелу за мртве, а околно село, које је било напуштено, коришћено је као гробље.
Током векова, мртви су такође сахрањивани у капели. Парохијски регистри пружају мање-више прецизне информације о члановима породица покровитеља и парохијских свештеника сахрањеним у капели, који су често морали жестоко да се боре да би потврдили своје право на ово омиљено место за сахрану. Током Тридесетогодишњег рата капела је поново дошла у запуштено стање и није обновљена до 1683. године.
20. мај 1807. вероватно означава најукраснију промену у намени зграде, када је француски командант града, Ла Шез, наредио надзорнику Фејерабенду да у року од једног дана уклони сав намештај из капеле, како би се направио простор за заробљенике које је заробила француска војска. Тако је током периода француске окупације богослужбени простор служио и као затвор и као складиште за намирнице.
У годинама које су уследиле, разматрана је чак и демонтажа капеле како би се приход од продаје грађевинског материјала искористио за реновирање цркве Светог Марије-Јакоби у Цалцгитеру. Међутим, то се није догодило, што није спречило да капела додатно дође у запуштено стање. 1863. године урушио се кров куле, а 1924. године кров главне лађе је морао бити уклоњен из безбедносних разлога.
Око 1900. године срушила се циглена конструкција лука на источној страни брода, чиме је откривен отвор који се може сматрати границом између брода и онога што се претпоставља да је олтар – источни крај капеле, иако то није документовано у литератури.
Током година до 1940. године стање зграде се толико погоршало да је морала бити ограђена на широком простору. Тек после 1960. године Градски савет Солзгитера одлучио је да преуреди гробље и капелу у парк-споменик посвећен жртвама два светска рата и тираније, и да обезбеди рушевине капеле у складу са стандардима заштите културног наслеђа. Након 1980. године постављена је спомен-плоча у част жртвама рударске несреће у руднику "Hannoversche Treue".
1886. године основано је протестантско старо градско гробље, и тако је број сахрана на гробљу у Фопштедту постепено опадао све до, вероватно, 1920. године, када је обављена последња сахрана у породичној гробници. Данас само неколико споменика и један маузолеј сведоче о људима који су некада живели у Солцгитеру.