Поред Волфсбурга, Салцгитер је један од најзначајнијих градова основаних у Немачкој у 20. веку. Историју града обликовали су природни ресурси налажени на његовој територији – со и руда.
Град је своје име добио по налазиштима соли у Солцгитер-Баду. Налазишта руде гвожђа била су од пресудне важности за оснивање града Солцгитера 1. априла 1942. године. 1937. године основано је Рајхско предузеће "Херман Геринг" са циљем експлоатације руде, изградње топионице у близини Ватенштета и производње челика.
Изградња топионичког комплекса у близини Ватенштета почела је те исте године. Потражња за радном снагом била је огромна. Радници из целог Рајха – у почетку ангажовани, а касније депортовани и принуђени на рад – довођени су на градилиште.
Хиљаде људи је умрло као последица нехуманих услова живота и рада – гробља Јамертал и Вестерхолз сведоче о томе и служе као дирљива спомен-обележја у Цалцгитеру.
Данас се Салцгитер представља као град контраста:
Вековна села са импресивним дрвеним кућама, црквама, манастирима и замковима, смештена међу новим стамбеним насељима и индустријским објектима. Град је истовремено много тога: бањско одмаралиште, идиличан сеоски амбијент, сеоска атмосфера, универзитетски град, дом за дугогодишње становнике и досељенике, велики град са широким спектром погодности и – са "Великом петорком" (Salzgitter AG, Alstom, MAN, Volkswagen, Bosch) – трећи по величини индустријски центар Доње Саксоније.
