Прво документовано помињање Лебенстедта датира из 1129. године. Међутим, сматра се да је насељавање било раније; на то указује наставка топонима "-stedt", која обично указује да је насеље основано у 5. или 6. веку.
Пољопривреда је обликовала животе становника још од средњег века. У самом центру села налазила се црква чији тачан датум оснивања више није могуће утврдити; око ње су биле груписане фарме. Стара црква је срушена, а црква Светог Андреја освештана је на истом месту 1859. године.
Школска зграда је подигнута у Лебенштедту још 1663. године. Од краја 19. века локални савет је настојао да изгради нову школу; стара зграда је постала премала да прими све већи број деце. Нова школа је свечано отворена 1901. године.
У 20. веку дошло је до темељних промена у малом селу, које је припадало округу Волфенбјутел. 1937. године основане су Рајхсверке Херман Геринг и локација је одређена у непосредној близини Лебенштедта. У то време Лебенштедт је имао 540 становника. Пошто је земљиште било потребно за изградњу Рајхсверке и за стамбене потребе, пољопривредници су морали да буду пресељени и/или су добили накнаду.
Када је почела изградња Рајхсверке, хиљаде људи из целе Европе стигло је у подручје које је данас познато као Цалцгитер, у почетку као добровољци, а касније, све више, као принудни радници. Ови радници су били у хитној потреби за становањем. Округ Лебенштедт је проглашен центром за изградњу станова.
До почетка рата 1. септембра 1939. године изграђено је 5.000 нових станова. Међутим, због догађаја током рата, планирани велики стамбени комплекс је само делимично завршен. 1942. године општина Лебенштедт је ушла у састав новог града Ватенштедт-Солцгитер.
Након завршетка рата, хиљаде избеглица и расељених лица морало је бити смештено у Цалцгитер; до 1946. године број становника некада мирног села порастао је на 23.000. Постојао је озбиљан недостатак станова. Поред тога, недостајало је школа, медицинске неге и транспортне инфраструктуре, као и снабдевања електричном енергијом, водом и гасом.
Када су 1948. године савезничке силе одлучиле да демонтирају индустријске објекте – који су чинили економску основу града – ситуација у Цалцгитеру постала је још критичнија. На крају је демонтажа избегнута, делимично захваљујући протестима локалног становништва. Индустријски објекти су обновљени, а Салцгитер је доживео економски препород.
План коришћења земљишта из 1954. године одредио је Лебенштедт за центар Салцгитера. Исте године Лебенштедт је прикључен на железничку мрежу. Од 1957. године па надаље данашњи центар града, са својим пешачким зонама, почео је да добија облик. Градска кућа је завршена 1963. године. 1964. године почела је прва фаза изградње у Фреденбергу као проширење Лебенштета. Поред додатних административних зграда, Лебенштет су ускоро обогатиле и објекти за рекреацију и спорт, као што су градски парк, затворени базен и језеро Цалцгитер.
Савезна канцеларија за заштиту од зрачења, основана 1989. године, налази се у надлежности Савезног министарства за животну средину, очување природе, нуклеарну безбедност и заштиту потрошача.
Од 2015. године, град Салцгитер обележава завршетак демонтаже челичане из 1951. године спомен-стелом у градској већници у Лебенштедту.
Од 2020. године, историјска и спомен-плоча оддаје почаст 96 особа које су сахрањене на Старом гробљу.
Од 2021. године, историјска и спомен-плоча на Старом гробљу обележава живот Хајнриха Опермана и, посебно, његова искуства током Француско-пруског рата 1870–71. године.
