У септембру 1521. године, Рингелхајм – који је припадао бискупији Хилдесхајм – освојиле су трупе Брансвика и, 1523. године, према Уговору из Кведлинбурга, додељен је Кнежевини Брансвик-Волфенбюттел под вођством војводе Хенриха Млађег.

10. септембра 1596. године манастир је задесило бедство: након удара грома, чак тринаест стамбених и пољопривредних зграда изгорело је до темеља. У почетку је обнова напредовала споро због финансијских ограничења – комплекс какав данас познајемо изграђен је око прелаза из 17. у 18. век.

У 19. веку, Рингелхајм је имао користи од раног повезивања са железничком пругом: већ 1856. године отворена је пруга од Борсума преко Рингелхајма до Зеезена. У деценијама које су уследиле у Рингелхајму су се појавила бројна предузећа. 1868. године почела је са радом фабрика конзерви; 1871. године пољопривредници из Рингелхајма и околине заједнички су основали фабрику шећера као акционарско друштво; а 1896. године електрана је прикључена на мрежу, снабдевајући Рингелхајм електричном енергијом чак и пре краја века.

Богат друштвени живот у овом просперитетном граду сведоче бројни клубови и друштва основана у првој четвртини 20. века, од стрељачког и спортског клуба до друштва мандалина.

Основање Рајхсверке Херман Геринг и почетак изградње у новембру 1937. у Ватенштету, удаљеном више од 20 километара, такође је утицало на Рингелхајм.

Рихсверке су преузеле замак и имање у Рингелхајму од барона фон дер Декена како би тамо сместиле администрацију за рударске радове. На источној ивици села у јануару 1939. године изграђен је штерт који је назван "Јоханес Штерт" по геологу Јоханесу Вајгелту, који је одиграо значајну улогу у развоју рудних лежишта у Солзгитеру. Експлоатација лежишта у басену Рингелхајм није настављена након избијања Другог светског рата; шахта је затрпана, а површински објекти срушени.

Данас око 2.000 људи живи у овом селу, смештеном у најјугозападнијем делу општине; они радо користе локалне продавнице, здравствену заштиту и активности које нуди десетак клубова у Рингелхајму.