Правни основ је члан 22 став 1 NKomVG, у вези са чланом 12 BGB по аналогији.

Грб Града Салцгитер представља суверени амблем у смислу уставног права локалне самоуправе. Град Салцгитер ужива заштиту назива у складу са чланом 22(1) NKomVG у вези са чланом 12 BGB.

Као и код права на име, употреба грба града носи ризик од забуне у погледу његове приписивости. Грб је у том погледу предмет вишег нивоа заштите и не може га користити свако (Blum Meyer, NKomVG, члан 22, маргинална белешка 15).

Да ли се одређена употреба може сматрати оправданом захтева процену од случаја до случаја. Сврха подносиоца мора да оправда привлачење пажње на себе помоћу тако карактеристичног симбола локалне самоуправе (Blum Meyer, NKomVG, члан 22, став 16).

При одобравању, Град Салцгитер доследно процењује да ли је разлог подносиоца захтева за коришћење градског грба прикладан и оправдан. Стога се мора проценити да ли разлог оправдава привлачење пажње на себе коришћењем овог симбола, који је тако карактеристичан за локалну самоуправу. Поред тога, не сме се створити утисак да је подносилац, коришћењем градског грба, функционално или институционално повезан са носитељем суверене власти.

Као правило, дозвола за коришћење грба се одobrava искључиво локалним клубовима и удружењима након појединачне процене. Коришћење од стране политичких странака и удружења искључено је искључиво на основу обавезе Града Солзгитера да остане неутралан.

Комерцијална употреба такође није дозвољена, јер би издавање лиценце покренуло обавезу једнаког поступања према свима (Члан 3 Основног закона). Ово се такође односи на употребу грба на друштвеним мрежама.

Ако се грб користи без захтева или без овлашћења (незаконито), општински грб је заштићен по Закону о именима (члан 12. Немачког грађанског законика (BGB) по аналогији у вези са чланом 22. Закона о локалној самоуправи Доње Сајкске (NKomVG)), од чега произлази захтев за судну забрану по приватноправном основу.

Напомена о налепницама:

Некомерцијална употреба налепнице, на пример на задњем делу аутомобила, мора се сматрати дозвољеном према обичајном праву. Корисник тиме показује своју повезаност са одређеном општином, без стварања утиска или приказа званичног ауторитета или тврђења таквог ауторитета.

Након оснивања града Ватенштедт-Солцгитер 1. априла 1942. године, град је наставио да користи грб онога што је данас округ Салцгитер-Бад око пола године (који је комбиновао претпостављене традиционалне градске боје црвену и белу са кукама за со, постављеним у доњој половини штита подељеног црвеном на сребрном пољу), који је 21. новембра 1936. године одобрио Главни председник Хановера. Иако се разматрало увођење новог грба за ново градско језгро, то није могло да се оствари због бројних других проблема који су морали да се реше; и тако је, од 1942. године па надаље, Ватенштет-Солцгитер остао без грба.

18. јануара 1946. градско веће је разматрало нацрт дизајна за грб града. Већник др Хек је добио задатак да доврши овај дизајн. 6. марта 1946. године општински савет је одлучио да распише конкурс. Предложено је тридесет осам радова од 17 уметника, али ниједан од њих није усвојен, иако су три рада везана за пољопривреду, рударство и металургију добила награде.

Стога је сликар и графички уметник Гинтер Клаузен из Брауншвејга добио задатак да осмисли грб за нови град. Његов дизајн, који је садржао два градска бедема са капијама, симбол за со, три пуна класа пшенице, чекић и чекић за ковање, хемијски симбол за гвожђе и високу пећ, одобрили су и Одбор за просвету и културу и Главни одбор. Градско веће Ватенштет-Солцгитер, коме су били представљени сви претходни предлози, на седници одржаној 13. августа 1947. године усвојило је препоруке наведених комисија. Иако Британска војна управа није имала примедби на грб, окружни управник Брунсвика одбио је у новембру 1947. да га препоручи на одобрење, позивајући се на примедбе које је изнео Државни архив Доње Саксоније у Волфенбјутелу (да је пренатрпан и збуњујућ). Ова одлука је изазвала протест Главног одбора града Ватенштедт-Солцгитер и довела до спора који се одужио две године.

На крају је град прихватио препоруку директора Државног архива Доње Саксоније у Хановеру и задужио учитеља Густава Фокера из Хановер-Клефелда да изради нови дизајн. Фокер је поднео пет предлога, који су разматрани. Када се разматрала могућност изостављања "Чекића и наковања", пленарно заседање радничког савета компаније Erzbergbau-Salzgitter GmbH једногласно је одлучило 27. јануара 1950. да препоручи граду да рударска медаља части, "чекић и клешта", у грб града. Државни архив Доње Саксоније у Волфенбютелу није имао примедби на дизајн који је подржао главни одбор града Ватенштет-Солцгитер, па је 31. маја 1950. градско веће одлучило да усвоји грб. Недељу дана раније, у писму градском директору Зајбту, градски службеник за образовање Зобел је уложио приговор на облик кука за со у предлогу грба, који су, по његовом мишљењу, нацртани да личе на секире. Након консултација са Фолкером, овај приговор није узет у обзир. 24. јануара 1951. године министар унутрашњих послова Доње Саксоније одобрио је грб – који се и данас користи – истовремено са променом имена општине са "Ватенштедт-Солцгитер" на "Солцгитер".