Његов минерални ресурс, руда гвожђа, био је већ познат у време Христовог рођења. Германска племена су је топила у "високим пећима". Пре око 50.000 година, "рани Доњи Саксонац" – ловац из леденог доба – стигао је у Солцгитер. Његови остаци су откривени 1952. године.
Даље примере ове живе историје чине дворac Ringelheim са својом барокном црквом, изграђеном 1694. године, и вредним органом; скоро хиљаду година стари дворac са ровом у Gebhardshagenу; капела Engerode са својим вредним готичким фрескама, једна од најстаријих ходочасничких цркава у северној Немачкој; Имовина Флајхстоххајм са парком у енглеском стилу; манастир Стетербург – женски манастир основан 1001. године, који је заменио рановизантијски комплекс тврђаве; и рушевине замка Лихтенберг, првобитно изграђеног од стране Хенриха Лава.
Смештен на стрмојни врхунској коти у планинском венцу Лихтенберге, служио је великом војводи Брансвишког из лозе Велф како би обезбедио своју власт против епископског града Хилдесхајма и царског града Гослар. Након отвореног сукоба између Хенриха Лава и цара Фридриха Барбаросе, 1180. године постао је главна мета његових трупа. Он је освојио замак Лихтенберг, а тек 1194. године његов наследник, Хенрих VI, вратио га је Велфима. Уништен је много касније, 1552. године на крају Шмалкадичког рата.
Са куле се пружа величанствен поглед на северни део Цалцгитера све до Браншвејга и преко нископланинског пејзажа северне Немачке. Поред тога, у обновљеним зидинама налази се нова стална изложба о замку и његовој историји. На другом крају Лихтенберге, у Солзгитер-Баду, вреди се попети на Бисмаркову кулу. Посетиоци готово да не могу бити ближе Брокену, највишој планини Харца, високој 1.142 метра.
читати наглас