Биологија дефинише ћелију као најмању јединицу живота. Али чак и најједноставније ћелије на Земљи су невероватно сложене, што их чини практично немогућим за потпуно разумевање.
Штавише, наука и даље нема појма како је прва ћелија могла да настане.

Из тог разлога се покушавају реконструисати основни животни процеси коришћењем једноставних биолошких градива, како би се стекла представа о физичким и хемијским условима неопходним да хемијски систем постане биолошки систем.

У ту сврху се користи приступ синтетичке биологије, који разлаже ћелијске системе на појединачне функционалне модуле који се могу проучавати независно једни од других. Посебно нас занима функција ћелијске деобе.

Тренутно се спроводе напори да се изгради молекуларни систем који је што једноставнији и способан да аутономно дели такозване мембранске везикуле – најједноставније моделе ћелијских мембрана – на две ћерка ћелије. У ту сврху научници користе одређене протеинске системе изведене из бактерије Е. коли.

Петра Швиле је студирала физику и филозофију и 1996. године је на Техничком универзитету Брауншвејг докторирала, након што је одбранила докторску тезу на Институту Макс Планк за биофизичку хемију у Гетingenу под менторством нобеловца Манфреда Ајгена. 2002. године прихватила је професуру биофизике у новооснованом BIOTEC центру Техничког универзитета у Дрездену. Од 2012. године руководи Одељењем за ћелијску и молекуларну биофизику на Институту Макс Планк за биохемију и почасни је професор физике на Универзитету LMU у Минхену. Између осталог, чланка је Немачке академије наука и инжењерства (acatech).

Догађај се одржава у сарадњи са Немачком академијом наука и инжењерства (acatech).